Molim vas! zapamtite i ne zaboravite
Mi živi i vi, potomci bivših državljana Jugoslavije, upoznajte, i nemojte zaboraviti kako se u Jugoslaviji gradila elektroprivreda i industrija – čije motore je 45 godina svaki dan pokretala snaga elektrana. Posebno kapitalni deo razvoja, o kome mi živi znamo barem nešto, a vi potomci ne znate skoro ništa.
Počelo je 1918. Od habzburške i otomanske imperije, nasledili smo bednu proizvodnju od 440 miliona kWh (kilovatsati) električne energije. Snaga elektrana u MW toliko je bila mala, da nije ni evidentirana. Kraljevina Jugoslavija za dvadeset godina (do 1938.) povećala je proizvodnju za 660 miliona kWh, skoro pa ništa.
Prvi put 1945. utvrđena je ukupna (minijaturna) snaga elektrana u cijeloj Jugoslaviji, 524 MW (megavata), a do 1990. godine izgrađeno je 21 779 MW, odnosno 41,6 puta više.
Te 1945. godine, proizvedeno je 817 miliona kWh, koji su do 1990. narasli na 83 milijarde i 493 miliona kWh, ili 102,2 puta više. Bili smo veoma blizu razvijenih evropskih zemalja a po nizu karakteristika naš sistem je bio peti u Evropi. Na našu sramotu, od početka tranzicije i nebulozne demokratije, do danas, ni za pedalj nismo odmakli dalje.
Tako su desetine hiljada vrednih graditelja, radnika elektroprivrede, posebno Zajednice Jugoslavenske Elektroprivrede, odnosno njezin stručni tim, na čelu sa dugogodišnjim generalnim direktorom, Dr. Ljubišom Lazarom, i Saveznim komitetom za energetiku i industriju, stvorili moćan elektroenergetski sistem, u kome se
od 1975. do 1985. g. dogodilo
malo elektroprivredno čudo,
koje buduće generacije trebaju pamtiti, ne bi smele zaboraviti!
Snaga elektrana u tih deset godina, povećana je za 10 755 MW, što je veliko kao 49,38% ukupne snage elektrana. Taj deo snage je velik kao 10,16 snaga HE Đerdap 1 (1058 MW). Ostatak, 50,62%, građen je u preostalih 35 godina.
Proizvedena električna energija povećana je za 34 milijarde i 811 miliona kWh, ili 46,69% od ukupno proizvedene energije do 1990 g. Taj desetogodišnji deo energije 42,6 puta je veći od proizvodnje ostvarene u 1945. godini.
U proteklih 28 godina, ni, štampa, ni RTV, ni jedan privredni i politički forum o tome nisu objavili ni jednu relevantnu informaciju, a to je toliko značajno za narod i buduće generacije, da se nikad ne bi smelo zaboraviti.
U poznoj starosti, 2012., objavio sam dve knjige: „Električna energija i elektroprivreda“ – sa Gašićem i Pavlovićem i „Od čobana do ministra“, u kojoj sam ispričao priču o svom životu.
Iako sam deset godina, baš od 1975.-1985., bio na čelu energetike u Saveznom komitetu za energetiku i industriju, u mojim knjigama nisam posebno istakao i objasnio taj kapitalni uspeh elektroprivrede i industrije. Bio sam ubeđen da su sredstva informisanja, a ne ja, dužna da upoznaju javno mijenje o svim promenama u razvoju zemlje.
Nakon promocije knjiga zbog toga sam doživio kritiku prijatelja i stručnjaka, koju sam prihvatio, pa se izvinjavam čitaocima mojih knjiga i ako se ukaže potreba da štampam drugo izdanje bilo koje knjige, to ću popraviti.
U Beogradu, 2014.
Đuro-Đuka Podunavac dipl. ek. u penziji
Đuro Đuka Podunavac 